Популарни Заре је рођен 6. септембра 1946. године у Старој Пазови. Отац му је радио на железници. Када је због потребе службе прешао на рад у Пећ, Заре је имао само две године. Следећих 20-ак година је провео у Пећи и ту је направио своје прве фудбалске кораке.
Два старија брата су као и он играли фудбал и прве фудбалске кораке направили су такође у Пећи.
Заре је као дечак од 14-15 година, први дрес обукао и то екипе Железничара из Пећи. Често је пре подне играо за подмладак, а поподне за прву екипу Железничара. Међутим ФК Железничар се убрзо расформирао и нас 7 играча пређемо директно у екипу Будућности, која је тада била члан друге лиге. Као млад играч одмах се показао са својим квалитетима и предиспозицијама, па је убрзо и позван 1965. године на припреме младе репрезентације Југославије заједно са Преказијем и Шујицом на припреме у Макарској. Тренирао их је у то време, легендарни Миљан Миљанић.
После тога, многи клубови (у то време друголигаши) су га тражили, прво су преговарали са њим представници Трепче из Косовске Митровице, али најупорнији су били представници Приштине, и брзо је потписао свој први уговор на 4 године.
Потиче из породице Ивановић (од оца Милић, мајке Љубице) са четворо деце: три сина и једном ћерком. Заре је најмлађи од браће. У Трстеник је дошао 1969. године, у међувремену се оженио и запослио у ППТ-Кочна пнеуматика, где је радио као ВК бравар до пензије. Од те године започиње његова фудбалска каријера на обали Западне Мораве, која прераста дугогодишњом игром за ФК Трстеник, у трстеничког великана-легенду.
Са неколико наступа у јуниорској репрезентацији ондашње Југославије, играо је пријатељске утакмице под будним оком познатог тренереа Миљана Миљанића (тадашњег селектора јуниорске репрезентације Југославије). Када је почело првенство друголигаша управа Будућности из Пећи, му није достављала позиве репрезентације, бојећи се да ће га изгубити, јер се већ ФК Приштина озбиљно интересовала за млађаног Ивановића.
Најкомплетнији фудбалер, који је прошао све фудбалске школе од петлића до јуниора, дошао је у Трстеник 1969. године. Потреба за сталним и сигурним послом (ожењен са породицом), захваљујући рођаку стигао је у Прву петолетку. Као добар мајстор, лако је савладао прве кораке на послу, а љубав за фудбалом га је одвукла на игралиште крај Мораве.