ФК ТРСТЕНИК

Великани фудбала

Мирољуб Рашковић
-Џикац-

Фудбалски ДИВ Трстеника. По причи и једнодушним оценама легенди фудбалске игре у нашем граду-бивших асова, свакако на заслужном трону великана свих времена је  популарни ЏИКИ. Како кажу у глас, њему нема премца и дуго га неће бити. Тврде, да многи који су у Србији играли фудбал са њим у то време, и дан данас га се одлично сећају и потврдили би сигурно ове наводе.
Изванредан човек, упоран до максимума, без тренутака предаје током утакмице, врстан техничар који барата лоптом и левом и десном ногом подједанако, са истанчаним прегледом игре и простора, са природном кондицијом за два фудбалска меча. Њему је немогуће одузети лопту сем фаулом, врстан стрелац са топовским шутем левом ногом, једном речју комплетан играч, човек који НИЈЕ ПРОМАШИО НИ ЈЕДАН ПЕНАЛ у својој 25 година  дугој фудбалској каријери, дугогодишњи капитен Трстеничана. Почетком 1960-их година пола Прве лиге Југославије се интересовало за њега, јер се спремао за полазак на Правни факултет у Београду. 

Укратко

Рођен је 1. децембра 1938 године као пето (најмлађе) дете опанчарске породице из Трстеника, Војислава (Славка) и Јелене (Јелке) Рашковић. Основну школу је похађао старој згради трстеничке гимназије где је положио и  велику матуру. Пошто се школа налазила одмах крај популарног игралишта „Вашаришта“, свака пауза, сваки одмор је коришћен за играње лопте. Већ у IV разреду основне школе са 11 година је трчкарао поред аут линије и враћао лопте, старим легендама Трстеника. Од тада су он и Паја Топаловић, већ били у очима тренера Кирете и Раше. За први тим Трстеника је заиграо са 14 година и 10 месеци, као најмлађи јуниор икада. 

ts_tandem_dzikac_radela

Увек заједно, радилица и
„балерина“

Џикац и Радела, најпопуларнији фудбалски тнадем који је ФК Трстеник имао. Иако млађи три године, популарни Џики је био сушта супротност свом нераздвојном другару. Обојица су играли „полутке“, само један десну, а други леву. Док је Џикац био радилица и прзница, старији Радела је био „господин фудбалер“, увек лепо очешљан, у дресу који никада није имао мрљу током целе утакмице и хладан као „шптицер“. Али, његови дуги пасови и лопте су имале „очи“. Голмани су се највише плашили његових волеја са 25-30 метара, који су били непредвидиви,  прецизни и бржи од ђулета. Тешко да некад потрчи за лошим пасом колеге. Творац је многих анегдота и  догодовштина на локалним  утакмицама (маслачак, Куле твоја (тиква), Лава шећерлема…

Од фудбала и Вашаришта до трстениче калдрме кроз време. Изабери видео репортажу и подсети се...

Једна од најбољих екипа ФК Трстеник, која је поставила и рекорд над рекордима: за 9 првенствених кола имала је гол разлику 46:0 у сезони 1956/57.

Из биографије

Као и сви трстенички клинци, трчао је право из школе не кући, већ на игралиште да гледа како старији брат Миодраг (Мија), старији Џикац, тренира и припрема се за одлазак у Београд на школовање и игру у Радничком са Црвеног крста. 
Тада се дивио прослављеним асовима Трстеника, који су му увек били пример и од којих је учио највише, а са некима као клинац и играо: Шандор, Цветко, Драђа, браћа Влада и Света Јовановић, Аца Вики, Драган Клире, Мика Даба, Буда…

Остваривши добре резултате и улазак у Српску лигу, популарни Џикац је изабран за најбољег спортисту Трстеника за 1962. годину. У тадашњим новинама „Информације“  и „Трибина“, са преко 240 гласова је далеко намашио остале спортисте. Наравно прва три места на ранг листи најбољих су заузели фудбалери Трстеника, што многима, па и новинарима није било драго у то време. Али, као и данас, фудбал има далеко највећи број пратилаца и обожавалаца, па су гласања и најреалнија, свидело се то нама или не.  

Лето 1930.

ФК Хајдук Вељко - Трстеник

ts_fkts_tim_legkvartet

Успомена из давних 1950-их

Ћурковић са Партизаном у Трстенику

ts_fktst_dzikac_andra_zoca

Са новим и младим играчима