Великани трстеничког фудбала

То су били дани фудбала, када је бек био стуб одбране. Све опасности су долазиле од крила, са стране, јер најмање је играча у линији, кроз центар се тешко пролазило, осим виртоузима са лоптом, а таквих је било врло мало. Е ту крај аут линије, је све заустављао наш стамени леви бек Душан Стефановић – Лиле, свима у Трстенику познатији као, Дуле Тутлија. Када тренери дају играчу да стриктно маркирају и покривају противничког нападача, само то пренесу Дулету-Тутлији и забораве на најубојитијег навалног играча код противника. Јер није било крила, или полутке, па ни центарфора, који је могао да надмудри популарног Лилета. 

Био је пун кондиције, спортски и атлетски грађен, низак, стабилан и бритак као сабља. Он није употребљавао лактове, ђонове и погибељне стартове, које данас користе у фудбалској игри. Данас је реткост да противнички играч без иједне модрице, приђе домаћем беку и пружи руку уз речи: „Свака част МАЈСТОРЕ“. Е, тако су великани некадашњих прволигаша из пријатељских утакмица, поздрављали трстеничку „бритку сабљу“, популарног Душана Стефановића-Лилета. Како сам каже, углед му је био такође трстенички великан и бековска легенда, овде свима знани Куле-Куштра.  

Group-73.png
Трстеничке фудбалске легенде: Душан Стефановић - Лиле

Душан Стефановић Лиле

Трстенички стамени леви бек, рођен је 6. октобра 1947. године у Трстенику. Био је ученик основне школе „Живадин Апостоловић“, недалеко од игралишта, па је стално са школском торбом, трчао право на зелену траву, да од бившег економа клуба Лаве измоли једну кедерку, а са њом је ту остајао до мрака. Зато су родитељи често долазили у сумрак по њега, да га воде кући. Почео је да игра фудбал са 10-11 година, једва чекајући да на првенственим утакмицама стоји иза гола и враћа лопте тадашњим трстеничким асовима: Цветку, Драђи, Шандору, Мачку, Паји, Џикцу, Свети…

Од фудбала и Вашаришта до трстениче калдрме кроз време. Изабери видео репортажу и подсети се...

Душан Стефановић у најбољим фудбалским данима.

– Душан Стефановић је био одличан извођач слободних удараца, са 18-25 метара. Надавао се голова, а често је изводио и пенале, које је врло ретко промашивао. 
У сезони када су се борили за улазак у Српску лигу, ФК Трстеник је водио „љуту битку“ са тадашњим екипама: Раднички (СВ) тада побеђен и надигран са 5:1 у Трстенику уз честитке противника на приказаној игри домаћина и гостопримству. Тада је Трстенички Герд Милер – Жика Илић Чале, дао три ретко виђена ефектна гола и то сва три главом.

Препрека за све голгетере

Још као јуниор је био запажен од тренера и често је на тренинзима био у оној екипи број-2, да би се поставио чврст бедем тадашњој трстеничкој навали. Ту је био дете од задатка. Није имало шансе да неко прође поред њега, па су га често задиркивали старији: …Мали аман, није ово првенствена утакмица… Убрзо после тих тренинга су га послали на специјалистичке прегледе, које је све задовољио, па је одмах убачен у „ватру“ у прву поставу са непуних 18 година, за гостовање у Новом Пазару. Иако је Трстеник тада изгубио резултатом 1:3, са његове стране није било пролазака нити претњи по трстенички гол и голмана. Постао је стандардни десни бек у тиму. Био је један од најзаслужнијих за улазак Трстеника у Српску лигу 1972/73. године. 
Тих година, када је екипа Новог Пазара гостовала у граду крај Мораве,  Дуле се добро сетио пораза на гостовању код истоимене екипе, преузео је најопаснијег нападача који се није наиграо ни мало, па је претрпео много пошалица и анегдота од својих колега. Трстеник се реванширао гостима истом мером, победивши Пазарце са 3:1. 

Стуб испред шеснаестерца

Популарни Лиле, како су га од милошти звали, је скроман човек, ненаметљив, повучен, спортски тип једном речју, у свему умерен и суздржан. Али на терену, на првенственим утакмицама, своје обавезе није препуштао другима. Са природном кондицијом, помагао је и напред и назад у тиму, а често је знао са крилима да замени место, па су његови центар-шутеви правили велике пометње у противничким одбранама. 

Популарни Лиле је увек био на позицији левог бека. Позната  његова реченица-анегдота и кружи дан-данас у фудбалским круговима: …Пу’ти га мени… Јер Душан није могао да гледа када неко добро крило или полутка, пролази поред његових саиграча као „на корзоу“. Када он то изговори, тај играч може слободно да заборави када је примио лопту. Код популарног Лилета се више није наиграо на терену.
Душан стефановић је скоро 24 своје фудбалске године посветио граду и ФК Трстеник. Није ишао нигде, због посла и породице остао је у Трстенику, где и данас живи са супругом Драганом као пензионер. Имају двоје деце, ћерку и сина. На градској пијаци често се сусреће са својим бившим саиграчима и пријатељима, а сећања  непресушна увек навиру, све више…

Споменари

Из најбољих фудбалских дана

Дуле-Лиле, стамени бек и велика препрека голгетерима.

Душан Стефановић, стамени леви бек ФК Трстеника

Душан-Лиле и Ђорђе-Ђокан, нераздвојив тандем ФК Трстеника.

Душан и Ђорђе нераздвојив тандем у линији

Незаборавна линија ФК Трстеник.

Савић, Д. Стефановић, Николић - за памћење