Стари мост
Памтимо

Карактеристике старог гвозденог моста на Западној Морави
Стари челични друмски мост преко реке Западне Мораве у Трстенику, изграђен је давне 1899. године. Изградила га је бечка фирма „IG. GRIDL–WIEN“, средствима краљевине Србије и народним кулуком. У то време био је једини стални прелаз преко реке на релацији од Сталаћа до Краљева.Током Првог светског рата, био је порушен и то, минирањем од стране српске војске, октобра 1915. године. Поправљан је од 1922–1924. год, делом ратне одштете, а детаљно и генерално је реконструисан 1987. године. Основне техничке карактеристике старог челичног моста су биле: 
– Састојао се од две посебне решеткасте конструкције, имао је један носећи стуб у води (ТУМБАС-који је једини одолео свим ракетама NATO-а !). 
– Укупна дужина моста је била: (2 х 61,18 м) = 122,36 метара; ширина је била 4,40 метра. – Имао је две пешачке стазе ван коловоза ширине 1,50 метра.
– У мост је било уграђено око 200 тона челика. Потпуно је уништен и разорен током NATO агресије, 30. априла, 1999. године у 14:10 сати и 1. маја, у 13:50 сати, у години када је требало, септембра месеца, да прослави СТО година постојања. Петак, 30. април, 1999. године у 14 сати и 10 минута, прва ракета је погодила ослонац десног крила моста на његовом „тумбасу“.  Захваљујући снимцима РТВ-Трстеник у прилици смо да вам прикажемо тренутке непосредно пре, за време и после ракетирања Старог гвозденог трстеничког моста на Западној Морави. Тих тренутака је последњи пут био над Моравом…

* Подаци преузети са леве металне плоче, која се данас налази на новом челичном мосту.

Историја сталног гвозденог моста на Морави код Трстеника

Забележено 28. јула, 1928. године у Трстенику,
Васа Анђелковић
– На Морави код Трстеника превоз је вршен скелом и чамцима. Како је саобраћај увећан, држава је подигла дрвени мост. Тај дрвени мост скоро сваке године вода је кварила и саобраћај је по неколико месеци био прекинут…

На старом дрвеном мосту

… Године 1898. у јесен о Митровдану Морава, тако званом митровском водом однесе цео мост. У то време бејах народни посланик и дођем на мисао да би требало подићи стални гвоздени мост.
На првој среској скупштини, да срез кулуком пренесе камен из попинског мајдана и да се држава умоли да подигне сталан мост. Среска скупштина усвоји мој предлог и донесе решење, да срез пренесе кулуком потребни камен. Замишљајући закључим, да ће бити мало, што ми само камен дајемо и да држава неће на то пристати. С тога сачекам окружну скупштину и пошто сам био окружни посланик, увијем се код својих другова Арсе Дреновца из Крушевца, Милана Кнежевића из Бруса, Новице Минића из Александровца, Алексе Купинића из Јасике, да ми помогну за тражење моје на скупштини, да скупштина дотира извесну суму новаца за подизање сталног моста на Морави. На мој предлог, који потпомогоше моји горњи другови, скупштина донесе одлуку, да даје 60.000 дин. за подизање тога моста…

Генерал Белимарковић

… После овога одем ја у општину, и општинска власт, напише молбу Министру грађевине да крушевачки инжињери немају справе за то испитивање и да немају времена да они то израде, молимо Министра, да на трошак општине пошаље инжињера својег са справама и алатима, да се Морава буши. После неколико дана долази инспектор Поповић са једним инжињером, потребним радницима и алатима. Радили су 6 недеља, и снимише Мораву до испод моста….

– Комплетан текст записа задужбинара Василија Васе Анђелковића (накнадно)… 

Трагом записа и архива…

После Првог светског рата, у склопу ратне одштете, Аустрија је послала своју грађевинску фирму у Трстеник, како би подигла десно крило гвозденог моста, који је миниран у јесен давне 1915. год. Приликом извођења радова почетком 1922. год. један млади живот се угасио утопивши се у хладној Морави при паду у воду. Сахрањен је на гробљу у Трстенику.
Трагом догађаја, захваљујући свесрдној помоћи стручног особља архива Трстеник дошли смо до података: 

Архив Трстеник, Протокол умрлих за 1919–1928. год. Црква Сошествија Св. Духа, Страна 54. редни број 30:
Норберт Шиндлер, шлосер из Каустема (Немачка), неожењен, стар 19 година,
Погинуо 16. фебруара, (по новом календару 1. марта) 1922. године, поподне;
Становао у Бечу,
Опевао га свештеник Николај Серафимовић,
Тело пронађено 20. марта, (по новом календару 2. априла) 1922. године, истог дана сахрањен.

* Велику захвалност дугујемо запосленима у Историјском архиву града, као и проф. Јелени М Шпирић, на помоћи коју су нам пружили у прикупљању података.

** Трагом ових записа, покушали смо да на Старом трстеничком гробљу, нађемо место где је сахрањен несрећни младић, али не постоје писани подаци о гробном месту. Постоји само претпоставка, по причи и казивању старих Трстеничана, где је сахрањен покојни Норберт. Ту плочу, која је заштићена од прекопавања и дограђивања смо пронашли, захваљујући госпођи Миланки, која ради дуго на Старом трстеничком гробљу, па јој се овом приликом захваљујемо.

Да ли овде почива несрећни младић шлосер, Норберт Шиндлер?

Цео век над Тумбасом…

Трстенички, надахнуто и професионално, представили су комплетну историју старог гвозденог моста у свом документарном филму, који је уврштен у десет најбољих документарних филмова са ових простора и налази се у архиви европске документарне баштине у Паризу. Захваљујући љубазности аутора, Милана Милетића и комплетне екипе, можете погледати овај изузетан филм за све Трстеничане, у трајању од 19:55 минута.

Цели век над Тумбасом. (Кликни и погледај филм, titl-English)